Konferenciju o aspektima budućnosti, Future Is Now, ispratilo je više od 500 profesionalaca

, Konferencije

Da li nam budućnost donosi više prava, u digitalnoj sferi, ili je to samo način da kažemo kako smo kao zemlja napredniji i bliži nekim političkim tokovima, a zapravo gubimo svoje “Ja”u digitalizaciji ?

U Beogradu je 6. decembra u Madlenianumu održana treća po redu konferencija “Future is Now”, na kojoj su svoja stručna znanja kroz sedam panel diskusija, i četiri interaktivne radionice podelili eminentni ljudi iz raznih sfera. Konferencija se održava jednom godišnje, a za cilj ima da okupi mlade profesionalce koji će kroz radionice i panele da steknu neka nova iskustva, kao i da se upute u svoje mogućnosti šta mogu da urade nakon studija i na početku svojih karijera.

Kako će veštačka inteligencija da nam olakša neke poslove: taksiste, vozača autobusa, putnika avionom i u kojim industrijama je najbolje je primenjivati? Da li na očuvanje prirodnih resursa naše zemlje, ili u profitnijim industrijama kao što su: bankarstvo, ekonomija, digitalne tehnologije. Konferencija je počela sa uvodnim govorom Ivana Stankovića. Odmah nakon njegovog uvodnog predavanja, nadovezale su se teme o: fenomenu Homo Deus-a, detekcije lica, blockchain-u, o tome kako se chat bot koristi u procesu selekcije, kako Uber može da ubrza proces razmene informacija, kako vidimo HR i druge manje tehnološke zasnovane aspekte budućnosti, i kako je već sada, a i u budućnosti moguće da se prilagođavamo tehnologiji koja nam digitalizuje i olakšava procese u svim životnim sferama.

O medijima u budućnosti govorio nam je Vorer Bafet. Preklapanje između digital i press forme pisanja danas je noramalno.–kaže Bafet. ”Wallstreet, Journal, NewYorkTimes, i Washington Post su jedina tri štampana časopisa koji će dočekati svetlost budućnosti- kaže Bafet na svom predavanju, potkrepljujći statistikom ovaj podatak. Neke teme propraćene su prvo štampanim medijima, pa tek onda elektronskim. Digitalizacija nam omogućava da se za nove informacije saznaje sve brže. Kada neko piše pres tekst, vi nikada ne znate ko je naručio taj tekst-ističe ovaj nedostatak u odnosu na drugo Bafet.

U panel diskusiji svoje viđenje na temu korporativnih komunikacija i marketinga dali su i: Iva Tabier (Nestle Adriatic), Milica Marković (Direct Media), Ivan Stanković (Communis), Milan Vujović (Samsung Electronics Adriatic), Relja Jović (I&F McCann Grupa) i Ivan Malek (MOL Serbia), dok je moderator panela bila Ana Brzaković ispred Delta Holdinga.

Žan-Kristof Bonis-osnivač Oxymore agencije u Parizu, (24 sata inovacije je njegov projekat) ,zvezda konferencije, održao nam je govor na temu Homo-Deusa sindroma, gde se istražuje sudbina čovečanstva i mogućnosti prevage veštačke inteligencije nad životom. Ovo je tema o kojoj je pisao i Haife Juval Noa Harami, izraelski pisac, u dve istoimene istorijske knjige koje se čitaju redom (Homo Sapiens i nastavak Homo Deus) i gde su opisani svi strahovi vezani za čovečanstvo i njegov opstanak.

Žan-Kristof Bonis

Da li ste znali da Kinezi u velikim korporacijama na razgovoru za posao prave selekciju tako što određeni procenat radnih biografija zapravo odbace, sa izgovorom da nisu imali sreće da rade za njihovu kompaniju? Znači, nikada ih ni ne pogledaju, kao da kandidati nisu ni postojali. Ovo sam izdvojila kao zanimljivost, jer je to možda bliska budućnost i u Srbiji. Zahvaljujemo se kompanijama, a u isto vreme i pokroviteljima konferencije: Atlantik grupi, Laguni, Grand kafi, Muzeju iluzija, turističkoj agenciji-Rapsody Travel.

Dobili smo nova znanja na temu digitalizacije, a učesnici panela su podelili značajna otkrića koja mogu dosta olakšati poslovni život profesionalaca, stručnjaka, o čemu ćete više moći da pročitate u drugom delu (nastavku) teksta koji sledi uskoro. Pozdrav čitaocima.

 

Izveštaj pripremila: Vladana Đurišić

Fotografije: Future is Now

Leave a Reply